Ova naša lepa zemlja ima toliko toga da ponudi od krajnjeg severa pa skroz do juga, da možete, bukvalno, godinama da je istražujete i da opet ostane nešto neistraženo i zanimljivo za posetiti. U mojoj rubrici na blogu – Gde za vikend? možete pronaći sve predloge za obilaske, a bilo bi mi posebno drago da čujem i neke vaše predloge za obilazak. Podsetiću vas samo na jedan članak u kome sam pobrojala 7 predloga za obilaženje Srbije sa decom.
U pohod na lepote Rtnja krenuli smo od posete vrelu Grze u blizini Paraćina. Malo je falilo da odustanemo od skretanja sa puta ka Rtnju, al se i te kako isplatilo. Reka Grza se smestila u kotlini u južnom delu Kučajskih planina. Njen tok prate manji vodopadi, pećine, prelepa priroda živopisnih boja. Toliko očima prija zelenkasta boja vode i bistrina, da vam ne preostaje ništa nego da oči napijete tim prizorom.
Put smo nastavili ka Rtanjskom konaku, našem smeštaju u narednih par dana. Rtanjski konak se nalazi u mestu Boljevac i ima prelep pogled na rtanjsku piramidu. Zamislite da ovde sedite u ljuljašci i uživate u ispijanju rtanjskog čaja ili domaće rakije sa pogledom na veličanstveni Rtanj. Domaćin Vlada je vrlo srdačan i daće vam gomilu predloga šta možete obići i raditi tokom boravka ovde. U konaku se služi domaći doručak i stvarno je da prste poližeš.
Ono što nikako ne smete propustiti da obiđete ako se nalazite u ovom kraju je Bogovinska pećina, bukvalno blago ovog kraja. Bogovinska pećina je jedna od najdužih pećina u Srbiji. Za posetioce je prohodno 500m dužine i tokom prolaska kroz pećinu oduševiće vas Rudarska, Koncertna, Kiklop i Hajdučka dvorana. Ne zna se koja je raskošnije ukrašena i lepša. Ulaz je 300 RSD, a deca do 7 godina starosti ne plaćaju ulaz. Da biste organizovali obilazak, morate posetu najaviti Turističkoj organizaciji Boljevca.
Nakon posete Bogovinskoj pećini, možete se uputiti ka Zlotskoj reci, fotogeničnom visećem mostu preko reke i Lazarevom kanjonu i pećini.
Na završetku impresivnog Lazarevog kanjona smestila se izvorska Lazareva pećina. Zа posete je uređena staza od 900 metara. Pećinski prostor čine monumentalne, prelepe dvorane: Prestonа, Dvorаnа blokovа, Koncertnа, Dvorаnа slepih miševа. Od pećinskog nаkita tu su: Stogovi, Fontаnа, Plаst, Bizon, Cаrskа ložа, Dirigent, Orkestаr i meni najimpozantnija Fontana. U pećini su otkriveni ostaci pećinskog medveda, lava i hijene. Postoje dve legende po kojima je pećina dobila ime. Jedna je da je Lazareva vojska, povlačeći se sa Kosovskoj boja, ovde našla skrovište, a druga da se hajduk Lazar ovde skrivao od Turaka.
Za one upornije i sa malo većom decom, predlažem i uspon na neku od tačaka Lazarevog kanjona. Posetu vodopadu Prskalo i uspon do vrha Šiljak smo ostavili za neki naredni put, jer valjalo bi da dete ojača pre pohoda na njih. Svakako nismo propustili posetu Vrelu – drevnom izvorištu u podnožju na kom se preporučuje boravak od 20 minuta radi punjenja baterija pozitivnom energijom. U naselju Rtanj, za čije osnivanje je zaslužna porodica Minh, nalazi se i rozarijum, gde danas raste jedino ruža puzavica, ali je mesto vrlo lepo i dan danas. Za ručak možete svratiti do hotela Ramonde. Klopa je fenomenalna i velika je tuga što, zbog pandemije, spa centar ne možete koristiti ako niste gosti hotela.
Od znamenitosti u okolini možete obići Felix Romulijanu u blizini Zaječara. Palata je pravljenja za imperatora Galerija, koji nije dočekao da palata bude završena, ali se njegovi i posmrtni ostaci njegove majke, po kojoj palata i nosi naziv, nalazi na uzvišenju iznad Romulijane. Od 2007. godine palata je pod zaštitom UNESCO-a. Cena ulaznice je 300 RSD za odrasle i preporuka je da pozovete lokalitet i proverite radno vreme, jer se u letnjim i zimskim mesecima znatno razlikuje. Kada ste već u blizini, red bi bio da posetite Zaječar, ali i Bor i Borsko jezero.
Kad se uputite ka Novom Sadu, ne zaboravite da svratite do Kovilja, rodno mesto Laze Kostića. Oduševiće vas Tikvara, Koviljsko-dunavski rukavac, gde možete napraviti lep piknik, a možete se i provozati do Krčedinske Ade i probati specijalitete u Čardi na kraju sveta. Nažalost, rodnu kuću Laze Kostića nije moguće posetiti, ali možete obići najstarije gnezdo roda u Srbiji, čije je drvo hrasta uraslo u kapelicu Sv. Petke. Ovde se svake godine vraćaju rode i polažu jaje iz kojih se izležu mladi. Svaka bandera u Kovilju ima svoje gnezdo sa rodama i stvarno je predivno videti toliki broj na jednom mestu.
Manastir Kovilj je, takođe, vredan posete. Po predanjima osnovao ga je Sveti Sava u XIII veku, ali za taj podatak nije potvrđen. Podignut je u čast Svetih arhangela Mihaila i Gavrila. Od kulturnog blaga mogu se videti slike Uroša Predića, ikone različitih vrednosti, zbirka muzičke literature i bogata biblioteka vrednih knjiga i rukopisa.
Verujem da lepote Novog Sada ne treba posebno predstavljati. Od Petrovaradinske tvrđave, o kojoj ću više pisati o postu o lepoticama na Dunavu, preko Dunavskog parka, Ribarskog ostrva za odmor i klopu, pa Dunavskom ulicom do Vladičanskog dvora i Zmaj Jovinom do trga Slobode, svaki deo Novog Sada je lep i poseban i rado mu se vraćamo.
O Zlatiboru sam pisala u dva navrata i ovo je treći put da ga spominjem na svom blogu. Ako to nije dokaz moje ljubavi prema njemu, onda ne znam šta jeste. Prethodne postove o Zlatiborima možete naći pod nazivima: Gde za vikend? Zlatibor – apartman Čarolija i Hotel Mona – moja oaza mira. Zlatibor konstantno dodaje zanimljivosti u svojoj ponudi, pa nije ni čudo da s vremena na vreme pišem o njemu. Ovog puta smo odseli u Grand view apartmanu, modernom i previdno uređenom, gde vam, sem ličnih stvari, ništa dodatno neće trebati. Renoviran Kraljev trg prelepo izgleda, iako sam imala dosta predrasuda gledajući slike na Instagramu. Utisak je bio da ima previše boja i da uopšte nije bilo mere i ukusa prilikom renoviranja, ali čim vidite kako to uživa izgleda, automatski promenite mišljenje.
Još jedan novi razlog za obilazak Zlatibora jeste i vožnja najdužom panoramskom gondolom na svetu – Gold Gonda. U vreme naše posete, iako je bila polovina aprila, sneg je padao sve vreme, pa smo tokom vožnje imali utisak da smo promenili minimum 3 godišnja doba. Od lepog i sunčanog vremena u centru Zlatibora, preko tmurnijeg vremena iznad Ribničkog jezera, pa do prave oštre zime na Torniku. Kabinu smo imali samo za sebe, a trebalo je svega 3 minuta da kupimo karte i uđemo u istu. Cena karte je 1000 RSD za odrasle osobe, a deca do 6 godina starosti ne plaćaju karte. Vožnja traje sat vremena, prelazi se 9km vazdušne trase i možete izaći na međustanici – Ribničko jezero i na Torniku. Karta važi za ceo dan.
Obilazak Raške možete početi nakon posete Kopaoniku. Raška obiluje kultuno-istorijskim nasleđem i većina je stavljena pod zaštitom UNESCO-a. Prva ciljna tačka vam može biti poseta Petrovoj crkvi, najstarijem spomeniku crkvene arhitekture na prostoru Srbije. U dvorištu crkve, na državnom saboru, Stefan Nemanja je predao presto svom drugorođenom sinu Stefanu Prvovenčanom. Na istom mestu su i zamonašeni Stefan Nemanja, monaško ime Simeon i njegova žena Ana, monaško ime Anastasija. Nakon izgradnje Studenice, Đurđevih stupova i Sopoćana, Petrova i Pavlova crkva u Rasu gubi na značaju.
Nakon posete Petrovoj crkvi, možete krenuti u obilazak Đurđevih stupova. Podigao ga je Stefan Nemanja u prvim godinama posle stupanja na presto velikog župana i predstavlja jedan od najstarijih manastira na prostoru Srbije. U kapeli, uz severozapadni deo crkve, počiva deo moštiju kralja Dragutina, koji je drugi ktitor crkve. Predivno je stajati ispred crkve, obilaziti kolevku nastanka srpske države i videti koliko ove građevine odolevaju vremenu.
Sledeća na listi za posetu bi mogla biti zadužbina Stefana Prvovenčanog, Sopoćani. Znanično ime manastira je Stari Ras i Sopoćani i zamišljen je kao porodična grobnica dinastije Nemanjića. Ovde počivaju mošti kralja Stefana Uroša I, njegove majke Ane Dondolo, arhiepiskopa Joanikija i mlađeg Vukanovog sina, Đorđa.
O Studenici, Maglič gradu i ostalim bitnim mestima koje možete obići u ovom delu Srbije, pročitajte moj članak o Kopaoniku. Našoj istoriji i kultunom nasleđu dugujemo jednu ovakvu posetu, koja podseća na hodočašće i poklon našim precima. Nakon poseta manastirima, možete svratiti u Novi Pazar na mantije i preukusne ćevape i zaokružite ovu divnu posetu.
Još jedno unikatno mesto u Srbiji – Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo. Nestvarni prizori podsećaju na Arizonu, naročito leti kada voda iz jezera presuši i zemlja ispuca. Ovde se nalazi jedna od retkih slanih akvatorija najnižeg dela Panonskog basena. Dok se krećete do jezera, krećete se neasfaltiranim putem i pazite da se ne zaglavite autom. Usput smo sreli veliki broj zečeva i srndaća i ptica što ovom kraju daje posebni pečat. Ulaz se ne naplaćuje, ali bi bilo poželjno da se najavite na broj telefona Specijalnog rezervata.
Arača, u neposrednoj blizini, je „stara stvar u Novom Bečeju“. Ovi ostaci monumentalne građevine potiču iz XIII veka i ne postoje tačni podaci ko je podigao crkvu. Ono što se pouzdano zna jeste da su ruševine ostale nakon dolaska Turaka na ove prostore. Crkva je građena na prostoru u čijoj okolini ne postoji nikakva građevina, pa kad kolima nailazite do Arače, izgledaće kao da izranja iz zemlje. Ostaci danas svedoče o impozantnoj građevini sa prelepim ukrasima na stubovima. Postoji samo jedna tabla na putu Novi Bečej – Novo Miloševo, gde skrećete sa asfaltiranog puta preko pruge i stupate na zemljani put. Možete i samo pratiti Google Maps navigaciju i nećete pogrešiti. Zajedno sa posetom Slanom Kopovu, ovaj izlet je nešto što ne bi trebalo da propustite.
O Zagajičkim brdima sanjam već par godina i desila su se konačno. Ta zelena brdašca neodoljivo podsećaju na prizore iz Tolkinovih Gospodara prstenova. Svakog časa sam očekivala da ugledam Hobita kako puši svoju dugačku lulu ispred ulaznih vrata kuće napravljene u brdašcetu. Deliblatska peščara, evropska Sahara kako je još nazivaju, sadrži sijaset zanimljivih mesta za videti i posetiti, ali su mi Zagajička brda, definitivno, favorit. Ovaj nestvaran predeo nastao je od nanosa vetrova i obrazovao peščane dine. Stepska vegetacija dominira ovim krajem, sa tek ponekim drvetom koje pruža hlad izletnicima. Ukoliko krećete iz Beograda, krenite preko Pančeva do mesta Šušara, gde ćete uočiti putokaz za skretanje ka Zagajičkim brdim. Do tog skretanja do sledeće table imate oko 6km, a zatim možete ili da parkirate kraj glavnog puta ili da krenete kroz njivski put. Imaćete 4km za pešačenje ako se opredelite za tu opciju, pa ponesite šešire i vodu, jer usput ne postoji nijedno mesto gde se možete okrepiti. Nema vam cilj bude dolazak do spomenika na jednom od brdašca. A kada dođete tamo, sačekaće vas prizor iz bajke vredan svakog pređenog kilometra.
Sledeće mesto koje obilazimo su Belocrkvanska jezera, još jedan biser Deliblatske peščare. Postoji 7 jezera u okolini Bele Crkve i svako ima poseban i drugačiji sadržaj. Belu Crkvu nazivaju i banatskom Venecijom, a jezera Bisernom ogrlicom Banata. Jezera su nastala iskopavanjem i eksploatacijom šljunka. Najpopularnija su Gradsko, Vračevgajsko, Šaransko i Šljunkara. Prošle godine se obalama jezera jedva imalo gde spustiti peškir, pa ukoliko želite da se okupate na jezerima, smeštaj rezervišite znatno ranije. Bonus savet je da ne sedate u restoranima ili kafićima ukoliko nemate keš.
I poslednje otkriće Deliblatske peščare je jezero Kraljevac u selu Deliblato. Jezero Kraljevac je jedinstveno po plutajućim ostrvima, okolnim trčćacima, šumama i livadama. Plutajuća ostrva se pomeraju jakim vetrom po površini vode i menjaju neprekidno okolni pejzaž. Plutajuća ostrva predstavljaju ostatke nizijskih tresava, jednih od globalno najređih i najugoreženijih tipova staništa, kao i jedno od poslednjih utočišta retke biljne zajednice barske paprati i močvarne ive na našim prostorima. U čistoj i mirnoj vodi jezera mogu se često videti i vidre.
Nadam se da su vam se predlozi dopali približno onoliko koliko su se nama dopali dok smo ih obilazili. Verujem da ćete lako isplanirati sledeći vikend, a mi ne možemo dočekati da otkrijemo još neki skriveni kutak naše lepe Srbije. Ukoliko imate još neki predlog za obilazak, pišite.
All photos by: Danica, Vlada
Camera used: Nikon D3000, Samsung S10
Facebook profil: https://www.facebook.com/danicassmallworld/
Instagram profil: https://www.instagram.com/danicas.small.world/
NAPOMENA: Zabranjeno je preuzimanje sadržaja sa ovog bloga bez mog prethodnog odobrenja.
Ovaj članak je prvi put objavljen na danicassmallworld.com/sr
