Već dugo hoću da napišem ovaj tekst. Na sebe sam preuzela obavezu da razjasnim zabludu da je pisanje dnevnika zabava za dvanestogodišnje devojčice. Lični dnevnik zapravo predstavlja vaš put do boljeg sebe. Nakon gotovo 15 godina vođenja dnevnika mislim da je u redu da vam prenesem svoja iskustva i zaključke. Radoznali? Evo zašto i vi treba da počnete sa pisanjem!
O dnevnicima i njihovim vrstama
Mogu vam dati 2 definicije dnevnika – fizičku i psihičku. Fizički, dnevnik predstavlja bilo kakvu svesku, beležnicu ili rokovnik gde vi zapisujete svoj misli. Psihički, predstavlja vas na papiru. Na tom papiru možete ostaviti celog sebe i reći sve što vas muči, ili što vam se dešava.
Odatle i proizilaze različite vrste dnevnika. Za vas sam odvojila samo neke:
- Lični dnevnik (diary) – obično je tajni i u njega zapisujemo svoja najdublja osećanja i razmišljanja (u ovom tekstu pričam o ovoj vrsti),
- Dnevnik zahvalnosti – zapisujemo kome i/ili na čemu smo zahvalni
- Putopis – zapisuju se doživljaji sa putovanja, destinacije, utisci i emocije izazvane susretima sa drugim narodima/kulturama,
- Pregled dešavanja (journal) – slično dnevniku, ali više sa fokusom na poopis bitnih događaja nego na emocije.
 |
| Moji alati |
Ljudi često ne razlikuju dnevnike od planera. Planeri služe za organizovanje vremena i obaveza. Više o njima možete čitati u mom tekstu Zašto vam je poreban planer?
Ako ste tip osobe koja više voli da sluša nego čita, predlažem vam da pogledate ovaj video. Ovo je jedna od mojih omiljenih YouTuberki koja priča o dnevnicima i planerima, a u ovom videu daje svoje viđenje vođenja dnevnika. Video je na engleskom jeziku i malo je duži, ali se isplati gledati ukoliko vas zanima ova tema.
Prednosti vođenja dnevnika
Najpre da razrešimo jednu dilemu: ne, pisanje dnevnika nije samo za decu i ne, ne morate da počinjete unos sa “Dragi dnevniče”. Štaviše, smatram da je dnevnik izuzetno vredan da pratite svoje napredovanje ili nazadovanje tokom godina. To je vaša lična istorija. Čitanjem starog dnenika možete ponovo proživeti iste trenutke, čak i one koje ste zaboravili da su se ikada dogodili.
“Psiholozi tvrde da je pisanje dnevnika u odraslom dobu i te kako poželjno. Mnogi zato svojim pacijentima prepisuju terapiju dnevnikom koja, kako tvrde, smanjuje stres, umanjuje simptome astme i artritisa, a čak pomaže i zaceljivanju rana. Ovo se posebno odnose na ljude sklone da sve drže u sebi, kao i one koji, uprkos razgovoru sa bliskim ljudima, ne vide izlaz iz trenutne krizne poslovne ili emotivne situacije. ” (Izvor: Novosti).
 |
| Nekada se potrudim da napravim atmosferu za pisanje |
Navešću još neke prednosti pisanja ličnog dnevnika:
- Neće reći vašu tajnu nikome,
- Ne morate da pazite na stil pisanja ili rukopis,
- Neće vam se smejati kada mu “kažete” svoje najveće strahove,
- Ne morate od njega ništa da krijete,
- U njemu možete pisati i o lepom i o ružnom,
- Niko neće prekidati vaš tok misli dok pišete,
- Možete se kasnije vratiti na neke događaje i sagledai ih iz nove perspektive,
- Pišite u njega svoje odluke, ciljeve i planove
- Možete voditi dnevnik putovanja i pisali šta ste sve posetili.
Prema rečima stručnjaka, pisanje dnevnika poboljšava regulaciju emocija:
“Kada god kliničar pokuša da napiše praktičan tekst za ljude koji pate od nekog emocionalnog problema, kao što je na primer anksioznost, savetovaće vam da se opredelite za neki vid ‘’dugoročnog tretmana’’ (šta god to u vašem slučaju značilo), da vežbate, i da – pišete o svom problemu. Zdravorazumski gledano, zvuči korisno, ali možda niste znali da ova topla preporuka ima svoju potvrdu i u naučnim istraživanjima. Takođe, do sada se malo znalo o tome na koji način i kojim mehanizmima pisanje pomaže emocionalnoj regulaciji.” (Izvor: Psihobrlog) Preporučujem vam da pročitate ceo tekst.
Saveti i predlozi
Sada prelazimo na tehničke stvari: u čemu, čime i o čemu pisati. Iako se dnevnik može voditi i u elektronskom obliku, ja nemam iskustva sa tim i ne mislim da bi na mene delovalo terapeutski kao ručno pisana reč. Preporučujem vam da nabavite neku deblju svesku ili rokovnik, da ne biste pravili zalihu od 3 manje sveske godišnje. Poželjno je da bude sa tvrđim koricama, jer je namera da vam traje dugo. Sve zavisi od vaše dinamike pisanja. Radi primera: ja ispišem u proseku 200 stranica manjeg formata godišnje.
Što se tiče toga čime pisati, preporučujem sve osim olovke jer ona izbledi brzo. Već godinama u ovu svrhu koristim penkalo/naliv pero, kako ga ko zove, ali dovoljna je i obična hemijska. Ako pričamo o temi pisanja, to može biti bilo šta: emocije, planovi, dešavanja i događaji, tračevi, utisci i slično. Ako mislite da je glupo da pišete o nečemu – nije. To je vaša stvar.
 |
| Čime vi volite da pišete? |
Ako ne možete da se naviknete na ideju dnevnika, možda je bolje da počnete sa ekspresivnim pisanjem, kao načinom terapije. O čemu se radi? “Ekspresivno pisanje je zapisivanje osobnih misli, osjećaja i iskustava, odnosno izražavanje najdubljih emocija kroz pisane riječi. Nešto poput pisanja dnevnika, osobito o situacijama koje su osobi izrazito teške i bolne.” (Izvor: Alternativa za vas).
Postoji i problem tajnosti dnevnika. Šta ako ga neko nađe i pročita? To ostavljam vama, sigurna sam da ćete naći način da ga sakrijete ili maskirate, ukoliko smatrate da živite sa osobama koje bi zavirivale u njega 🙂
Želim da ohrabrim sve vas da počnete sa pisanjem dnevnika ukoliko već niste. Takođe, pišite mi u komentaru kakva su vaša iskustva sa pisanjem dnevnika!
Još korisnih tekstova na slićnu temu:
- Moja rutina pisanja dnevnika
- Kako pomoći sebi kada misliš da je sve propalo
- Dekorativno VS funkcionalno planiranje
- Zašto je sasvim u redu da budete sami
Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.
Ovaj tekst je ažuriran od strane urednice u cilju osvežavanja, veće tačnosti i aktuelnosti teme.
Ovaj članak je prvi put objavljen na accordingtokristina.com
