Kapadokija – vilinski dimnjaci, baloni i podzemni gradovi
Kapadokija mi je u glavi unazad par godina. Opčinjavali su me baloni, let iznad svih tih nestvarnih prizora. Nisam mnogo znala o periodu hrišćanstva, skrivanju vernika u podzemnim gradovima, korišćenju vilinskih dimnjaka u slične svrhe. I verujte da mi je posle posete bar 5 puta lepša slika o ovoj oblasti Turske. Slika koja se šalje u svrhu promocije ovog mesta jeste – šareni baloni iznad dimnjaka, oldtajmeri, lepršave haljine na krovovima hotela. Kapadokija je mnogo više. U narednim redovima želim da vas uverim baš u to.
Karte smo kupile preko Pegasus avio kompanije. Cena je bila 130 EUR za povratnu kartu, gde je od prtljaga bio dozvoljen samo ranac i lična torbica. Imale smo presedanje u Istanbulu, a nakon sletanja u Kajseriju, čekala nas je još jednočasovna vožnja do gradića Goreme. Bile smo smeštene u ShoeString cave hotelu. Platile smo oko 64 EUR po osobi za 4 noćenja sa doručkom.
Stvarno je poseban događaj spavati u jednom od dimnjaka i preporučujem da i za sebe odaberete neki od hotela koji nude smeštaj u dimnjacima, a plus je, svakako, terasa sa koje puca neverovatan pogled ujutru u 6h kada se baloni kao lampioni načičkaju na nebu. Za doručak dobijete svakakve đakonije, od maslina spremljenih na par načina, jaja, pita, humusa, više vrsti salata. Goreme smo izabrale kao epicentar svih aktivnosti, jer je najbliži svim dešavanjima i nama zanimljivim mestima za posetiti. Sa hotelom smo dogovorile transfer od i do aerodroma, što nas je izašlo manje od 15 EUR. Naišla sam na mnogo komentara da su cene u Turskoj dosta pale što zbog pada lire, što zbog Korone. Skoro sve izlete smo rezervisale preko hotela. Vožnja balonom nas je izašla po 100 EUR, Crvena i Zelena tura po 35 EUR. Odlazak do Tuz Golu (rozeg slanog jezera) smo ugovorile za 65 EUR. Nas četvoro je platilo nešto više od 16 EUR po osobi. Fotkanje u prodavnici tepiha Sultan Carpets se plaća 5 EUR po osobi.Tužno je što prodavnica danas više zarađuje od fotkanja nego od prodaje tepiha.
Kad se sve sabere – avionska karta, smeštaj, transferi, izleti, dođe se do cifre od 400 EUR. Da li može jeftinije? Može! Cena karata je u septembru bila znatno niža, hotel možete naći i jeftiniji. vožnja balonom može biti i 70 EUR.
Oblast u centralnoj Anadoliji, proteže se između 3 ugašena vulkana koja su i zaslužena za prirodne fenomene i lepote Kapadokije. Za vreme aktivnog perioda Erdžijes, Guldag i Hasandag su ispuštanjem lave izazvali pravljenje vilinskih dimnjaka. Lava nije jedina učestvovala u ovoj kreaciji, jaki vetrovi i obilne kiše su, takođe, dali svoj pečat. Beli vulkanski pepeo, tuf, formirao je ove velelepne formacije stena, dok je čvršći kamen zaslužan za kapice na vrhovima stubova. Kapadokija je bila i pogodna oblast za skrivanje malobrojnih hrišćana u III veku. Zahvaljujući tome, danas imamo veliki broj crkvica u stenama, ali i impozatan broj podzemnih gradova. Pročitala sam podatak da je u ovoj oblasti bilo više od 3000 crkava sa sedištem u gradiću sa nekadašnjim imenom Ćesarija. Pominje se i da je Sveti Đorđe rođen ovde, da su i Sveti Vasilije i Sveti Petar boravili ovde. Veći i bitni gradovi Kapadokije su Nevšehir, Urgup, Goreme i Avanos. Goreme je gradić smešten između dimnjaka, gde nećete naići na kuću gde žive lokalci. Ovde je dozvoljeno samo restoranima, barovima, prodavnicama i hotelima da funcionišu. Lokalno stanovništvo je moralo u druge gradiće da preseli svoje domove. Pominje se podatak da samo u Goreme gradiću ima 400 crkvica što ovo mesto čini važnim centrom hrišćanstva između od VI do IX veka. Ne propustite da probate Testi Kebab, poslužen u zapaljenoj zemljanoj posudi, na terasi hotela Haruna, sa prelepim pogledom na gradić. Za dezert tu je nezaobilazni Katmer. Nemojte propustiti da probate kafu od pistaća. U Goreme možete naći i jeftino srebro, naročito sada u doba korone i pada lire. Naravno, cenjkajte se za svaki komad koji odaberete.
Let balonom
Prva asocijacija na Kapadokiju je let balonom i nestvarni krajolici sa tih visina. Stvarno nema nikvog adrenalinskog šoka prilikom uzletanja, sletanja i samog leta. Zapravo, ne biste ni primetili da ste se vinuli u nebo dok ne pogledate na dole. I to svitanje, kada vas sunce okupa svojim sramežljivim zracima, a vi imate celo nebo sa još 100 šarenih balona u vazduhu i osećanje neverice da se baš takav predeo stvorio na planeti Zemlji.
Svakog dana državna agencija odlučuje da li su vremenske prilike pogodne za sutrašnje poletanje i daje dozvolu agencijama. Podatak na koji sam naišla je da baloni lete 200 dana u godini. Kombi dolazi po vas u pre svitanja, oko 5 ujutru. Odlazite na mesto odakle polećete i ulećete u korpu. Ne baš ulećete, više preskačete, ali shvatate nadahnutost ovog poete. Mi smo korpu delile sa još 15 ljudi i verujem da je mnogo zanimljivije kada je mnogo manji broj ljudi, ali koliko para, toliko muzike. Sam let traje oko sat vremena i mesto sletanja nije isto kao i mesto poletanja. Potrebna je ekipa od više od 6 ljudi da bi se uzletanje i sletanje balona ostvarilo. Oni pripremaju balon, korpu, na kraju pomažu ljudima da izađu iz korpe i pomažu prilikom spuštanja tog velikog diva. Prelep je osećaj biti deo te priče, osećati ushićenje kada poletite, ugledate druge balone, letite iznad vilinskih dimnjaka, iznad puteva i automobila i slećete na prikolicu auta, a oko vas leti prašina. Na kraju se i provozate na toj prikolici pre nego što se zaustavite i balon završi svoj dan. Baloni lete samo rano ujutru. Neki usamljeni ostane na nebu i kasnije oko 10, 11, ali je taj prizor baš redak.
Zelena tura
Nakon završenog leta balonom, vraćamo se u hotel na doručak i spremamo se za sledeću akciju – Zelenu turu. Prvo stajalište nam je Goreme view point, odakle se vrlo lepo vidi gradić, a i prelepe formacije stena. Dolina golubova i Onyx prodavnica nakita su nam sledeće stajalište. Na ovom mestu nam vodič objašnjava koliko su nekada golubovi imali bitnu ulogu u ovom predelu. Koristili su ih za razmenu poruka pre svega, jaja su koristili za jelo, ali i kao podlogu za crtanje freski, golublji izmet su koristili za đubrenje vinograda i bašti, pa čak i za proizvodnju baruta. U Onyx proizvodnji i prodaji nakita saznajemo koliko je ovde u Turskoj popularan i redak oniks, koji se proizvodi i laboratorijski i mnogo je povoljniji za kupovinu.
Derinkuyu podzemni grad, najveći podzemni grad, gde je samo 6 nivoa otvoreno za javnost. Po proračunima, ovde je moglo da se sakrije više od 5000 ljudi. Oni su ovde skladištili hranu, kopali tunele. Obucite nešto prikladno za hodanje u čučećem položaju, toliko su uski prolazi. Posle posete impozantnom podzemnom gradu, odlazimo na ručak pod krošnjom jabuke. Vodič nam predlaže da prošetamo po brdima u blizini gde ćemo videti napuštene kuće u stenama, jer je Vlada primorala stanovništvo da se odavde iseli.
Soganli dolina i crkve u pećinama su pravo istorijsko blago. Mnoge potiču iz IX veka. Danas je većina ikona uništena, zapaljena, sa uništenim licima, ali i dalje predstavljaju veliko blago. Fenomenalno je stajati na mestu koje je bilo živo pre celih XIV vekova. Sobesos antički grad je sledeća tačka koju posećujemo. Ovde možete videti ostatke crkve i antičkog rimskog grada čije zidine i dalje nisu iskopane. Od celodnevne akcije, uveče smo uspele samo da se prošetamo po centru Gorema, večeramo i dovučemo se do kreveta. Očekivale smo da ćemo odmah zaspati, ali nesanica nije dala.
Crvena tura
Sledeći dan započinjemo posmatranjem balona sa terase hotela. Neodoljiva buka prilikom ispuštanja vatre i zagrevanja vazduha, buđenje balona između dimnjaka, svitanje i ushićenje. SIgurno ću ovaj prizor i osećaje pamtiti čitavog života.
Vraćamo se da dospavamo, jer jako slabo spavamo od kad smo stigle. Doručujemo i pravac na Crvenu turu. Prvo mesto koje posećujemo je Učhisar, tvrđave u čijem podnožiju su načičkane kućice u steni. Možete i posetiti neke od njih, koje su opremljene za javnost. Možete se i popeti na vrh ove stene za samo 2 EUR i uživati u prelepim zalascima sunca.
Sledeće što obilazimo je Muzej na otvorenom Goreme, mesto jedne od prvih manastirskih zajednica na svetu. Celo mesto je toliko lepo, sa mnogo jako značajnih crkvica kao što su Tokali Kilisi – Crkva kopče, Kapela svete Barbare, Zmijska crkva, Jabučja crkva. Onda naletite na usamljeno drvo masline i potpuno se oduševite.
Dolina ljubavi – Love valley je sledeće mesto koje obilazimo. Formacije stena ovde neodoljivo podsećaju na … pa procenite sami na šta. Naravno, i ovde možete naići na ljuljaške koje svemu dodaju posebnu instagramičnu notu.
Avanos grad, grnčarija i ručak su sledeće aktivnosti na listi. Prošetali smo gradićem, prešli veliki, pešački, klimavi most i vratili se na obilan ručak. Uživanje u ručno pravljenoj i oslikanoj grnčariji je bilo pravo uživanje. Nije mi se svideo samo deo u kom vas vode do prodavnice da i nešto kupite. Svaka tura u sebi ima i taj shopping deo.
Pogled na Ortahisar je stvarno magičan. Pogled je nestvaran, kao da ste na drugoj planeti.
Na kraju ture nas čeka Dolina želja, ali smo toliko bile umorne da nismo želele da se upuštamo u pešačenje i obilazak. Prepoznale smo kamilu, Napoleonov šešir, par koji se ljubi.
Tuz Golu
Za poslednji dan smo ostavile posetu najslanijem jezeru na svetu – Tuz Golu. Dogovorile smo se sa taksisom da nas odveze, sačeka i doveze. Nagodile smo se da ne dobije depozit unapred, nego da ceo iznos dobije na kraju vožnje. Put traje više od 2 sata. Dok smo se vozili ka ulazu na jezero, prošli smo pored malog dela jezerceta koji nam je sa auto puta delovalo baš, baš roze. Osećaj dok hodate po jezeru je prelep. Stalno sam pomišljala da hodam po ledu i da ću se svakog trena okliznuti. Bio je veliki broj ljudi na jezeru, tražili su rupe sa vodom da bi potopili stopala. Veliki je broj blagodeti za zdravlje boraviti ovde. Ako otpešačite od početnog dela, imaćete ostatak jezera za sebe. Ovde smo provele skoro dva sata i pred sam zalazak sunca, odlučile da zamolimo vozača da nas vrati na parče jezera koje smo videle pri dolasku. Vozač se dao na ispunjenje želje, tako da smo sam zalazak i lepotu roze jezera osetile tek ovde. Čitala sam razne savete da ne gazite ovde u obući koja vam je draga jer može so da je nagrize, ali se moji čizmicama baš ništa nije desilo. Čak i doskoci nisu bili bolni. Plešite, skačite, uživajte ovde. Kad je Bolivija daleko, možemo da osetimo čari slanog jezera i ovde.
Nadam se da će vam ovaj post probuditi želju da posetite ovo parče planete i da će vam pomoći u organizaciji samostalnog putovanja. Ukoliko budete imali bilo kakvo pitanje, nejasnoću, komentar, pišite mi. Rado odgovaram.
All photos by: Danica, Milica
Camera used: Samsung Galaxy S20
Facebook profil: https://www.facebook.com/danicassmallworld/
Instagram profil: https://www.instagram.com/danicas.small.world/
NAPOMENA: Zabranjeno je preuzimanje sadržaja sa ovog bloga bez mog prethodnog odobrenja.
Ovaj članak je prvi put objavljen na danicassmallworld.com/sr