U eri kada se internet prepliće sa tradicijom, a broj stručnjaka za sve i svašta vrtoglavo raste, vrlo je teško biti majka. Okej, biti majka je svakako teško, ali sve češće postaje i mučno i teško.
Za mučno i teško majčinstvo često se pobrine okolina. Za svaki slučaj, da se ne okuražimo. A kad kažem okolina, mislim na sve: na muža čija mama misli ovako, na muževljevu mamu koja ipak misli onako, na našu mamu koja misli tako, na komšinicu koja ne misli nikako ali uvek ima šta da kaže, na slučajnu prolaznicu koja u trenutku stekne mišljenje i u tom istom trenutku mora da ga izgovori naglas.
A ti se, majko maloletnog deteta, snađi! Kriva si. Ne znaš. Nemaš iskustva, prvo ti je dete. Mada je isto i da je drugo, treće, peto, jer ONE znaju. Ihaaaj, očuvale su one svoje decu, pa tetkinu i strininu decu, a i decu komšinice Mice i svu drugu decu ovog sveta pomoću sveznajućeg interneta. I ti sad misliš da znaš bolje od NJIH. Pfff, stvarno si naivna i neiskusna!
Pre no što nastavim, napomenula bih da tekst nema za cilj da bilo koga uvredi, omalovaži ili ne daj Bože ubedi. Podržavam odluke i pristupe svih majki, ali ne podržavam netoleranciju na različitost. I ovo su ekstremni primeri koje sam imala prilike da “sretnem” na društvenim mrežama.
Smatram da se majke ne mogu deliti na grupe i kategorije, majka je majka. Sve žele najbolje svom detetu (dobro, ima izuzetaka) i trude se maksimalno što mogu. I ko su ONE da meni, tebi, nama oduzmu draž majčinstva, strepnje, preterani trud, pa i greške?
Ko su ONE da osuđuju majke porodilje koje ne doje svoju decu? Ljudi danas svašta sebi daju za pravo. Evo ja nisam dojila svoje dete, spalite me na lomaču! One ne znaju moje razloge i ne treba da znaju. Ne znaju ni razloge hiljade drugih žena, šta ih se tiče?!
Savete, zavisno od osobe (majke) koja ih daje i isključivo za potrebe ovog teksta, podeliću u 4 grupe:
Tradicionalna majka
1. Neće ništa da mu fali
Saveti iz ove grupe dolaze od majki koje su apsolutno potčinjene uticaju dominantnih starijih, iskusnih, presvetih majki (50 nijansi sive, u sred tradicije gde im mesto nije). Tradicija mora da se poštuje, naše babe znaju najbolje. Od rečenica “I nama su nešto-nešto, pa nam nije ništa” i “Tako su i nas čuvali, pa šta nam fali” diže mi se kosa na glavi!
To veruje u običaje, to ne kupa dete na crveno slovo, to ne širi veš napolje kad padne mrak, to kumu za krštenje deteta daruje gaće i svinjsku plećku. Običaji postoje 100 godina i neke se našle pametne da ih menjaju sad. Što ne ide, ne ide.
Slepo se veruje antibioticima, čim dete kine sledi injekcija, a batina je iz raja izašla.
Pasulj mora da se jede, za ručak se kuvaju sva jela redom i tu nema rasprave. Šećer se unosi u velikim količinama jer slatko goji, a crtaći se forsiraju jer neće pasulj sam da se skuva.
Za moderne kažu da su besposlene, “azdisale” i pokondirene uz obaveznu rečenicu “u naše vreme nije tako bilo”. Tačnije, živele su i jele kako su i šta htele/imale.
Savremena majka
2. Po preporuci SZO
U drugoj grupi su saveti od majki koje se drže Gugla, tablica, priručnika i preporuka k’o pijan plota. To pre porođaja pročitalo 68 knjiga o nezi dece, majčinstvu, ishrani, vaspitanju sve do adolescencije.
To meri grame, to bira namirnice, to traži dlaku u jajetu… Strogo, načitano, sigurno u sebe… Imaju izuzetne sklonosti da brane svoje stavove po svaku cemu i da žestoko napadaju neistomišljenike. Zakleti “neprijatelji” majkama iz prve grupe, do te mere da se rasprave majki iz prve i druge grupe po društvenim mrežama razviju u žustru raspravu sa primesama sočnih uvreda.
Zgražavaju se na pomen belog šećera i brašna, slatkiša, grickalica, suncokretovog ulja.
Forsiraju avokado jer je tako in, a bez chia semenki, lana i žitarica nema života na zemlji. Dobro se razumeju u fitnes, a meditacija im je jutarnja rutina.
Proglašavaju crtaće državnim neprijateljem, a ne daju detetu da dira pse na ulici, da se valja u pesku. Da se ne bi zarazilo, ili daleko bilo isprljalo.
Od rečenica “Moje dete ne zna šta je čokolada” i “Ne jede ono to, nezdravo je i kancerogeno” isto mi se diže kosa. Nije mi dobro kad se moje dete igra s drugom decom i jede čokoladu, a ta druga, zdravo hranjena deca radoznalo gledaju u slatkiš. I ajd sad – ako ne ponudim, bude mi žao deteta; kad ponudim, osećam se kao bombaš samoubica koji u ruci drži nuklearnu bombu i ubija svoje dete, sebe i tuđu decu oko sebe.
Ali kad pročitam rečenicu koja počinje “Po preporuci SZO”, obavezno opsujem. Ljudi napravili okvirne preporuke, nisu uklesali u kamen. Neće SZO da uzme decu koja nemaju dva čvrsta i tri mlečna obroka. Ne znam koliko moje dete pojede u toku dana, a nisam pratila ni kad je bio beba. Pratila sam njegov razvoj, rast, težinu i ponašanje.
Niko ih ne primorava da hrane dete čokoladom i rade ono što smatraju neispravnim. Samo nek puste druge da rade ono što smatraju ispravnim, iako je to po njihovom mišljenju potpuno pogrešno. Makar to bila i velika, sočna čokolada!
Za tradicionalne kažu da su zaostale, neobrazovane i “rasle na selu”, uz obaveznu opasku “u naše vreme nije tako bilo”. Što će reći, hrana je bila zdravija i prirodnija, a okolina čistija.
Zbunjena majka
Iz straha od savršenih tradicionalnih i modernih majki, nastala je treća grupa.
3. Tako i ja
Ovde su odgovori nesvrstanih majki na savete koji stižu iz prethodne dve grupe. Ovakav odgovor daju majke koje se plaše da iznesu svoje mišljenje, nego izokola postavljaju pitanja i traže savet, pa se priklone majkama koje su brojnije. Bilo da je više komentara modernih ili tradicionalnih mama, njihova opaska “tako i ja” se ne menja. Jednostavno, stapaju se sa većinom.
Problem je što opredeljenje za prvu ili drugu grupu nije posledica njihovog iskrenog mišljenja, već straha. Strah od osude, vređanja, omalovažavanja, beskrajnog ubeđivanja u suprotno.
Od njih mi se ne diže kosa na glavi, iako me nerviraju rečenice “To sam i mislila, nego da proverim” i “Tako i ja mom detetu, baš kao što ste napisale”. Njima je najteže jer šta god uradile, pogrešno je.
One ne shvataju ni jedne, ni druge. Ove prve samo pričaju o tome kako su rasle bez televizora i interneta, a ne silaze sa društvenih mreža. Ove druge pričaju kako je nekad sve bilo drugačije, kao da su rođene početkom, a ne krajem 20. veka i odrastale na Alpima, a ne u Leskovcu, Prokuplju, Beogradu… Neodređeno vreme došlo i trajaće neodređeno.
Upravo taj pritisak doveo je do pucanja brane, filma, kako god, što je iznedrilo četvrtu grupu – nemajke.
Nemajka
4. Ja ovako, a vi kako hoćete – (ne)majka
Ovde su žene koje ili imaju svoj stav od početka, ili su popustile pod pritiskom javnosti i nesigurnosti, pa rešile da teraju po svom.
Pohranjuju svoju majčinsku intuiciju i vremenom joj sve više veruju, a time raste poverenje u ispravnost odluka i postupaka. Sve imaju šašavu i blesavu decu (dete) koja nikad ne bi prihvatila pravila prve ili druge grupe. Njihovi mladunci su svoji i tačno znaju šta hoće, a šta ne. Hmm, na koga li su? Njihova deca su živahna bića, razigrana među najlepšim cvetovima.
Ovde spadam i ja. Ne ubeđujem, ne osuđujem, ne savetujem. Kažem šta imam i toliko. Uzimam iz grupa ono što mi odgovara, ostalo odbacim. Ne čujem. Kroz majčinstvo me vodi osećaj, a verujem da majka retko greši. Nerviraju me i jedne i druge jer ne puštaju treće da se istaknu, izjasne… Ne volim one koji sve znaju najbolje, ni kad stvarno znaju.
Majke na Facebooku – zasedanje
Drage Savete, moje dete…
Ne ulazim u diskusiju, kome da objašnjavam zašto je moj sin danas kakio samo jednom, kakve boje i u kom agregatnom stanju. I zašto bi neko pitao na društvenim mrežama jel dovoljan dnevni unos od 430 mililitara mleka, 100 grama celih, kuvanih žitarica, jedne veće mrkve, šoljica bundeve, a po tablici treba i 78 grama mesa… Slede komentari: moj 5+ pojeo 200 grama žitarica, moj 10+ pojeo 200 grama mesa, uz obavezne slike činija pre i posle.
Mama koja je pitala postaje depresivna jer njeno dete jede najmanje. Potom na red dolazi muž “eto, ne umeš ni detetu da skuvaš i nahraniš ga”, pa svekrva “nisi umela da ga naučiš da jede sve”, onda komšinica “malo je to, možda je anemičan”, a na kraju i baba “posadi dete za stolom, donesi prut, dok ne pojede sve nema ustajanja, mora da se jede makar i na silu”.
Otkud one znaju koliko vaše dete jede i koliko mu je dovoljno, a odakle vi znate to isto za njihovu decu. Manite se žene, molim vas! Pojedine će prokomentarisati da bi se uzdigle kao majke, druge da bi vas spustile, a treće iz neznanja i dosade. Ima i genijalnih žena koje će vas ohrabriti i podržati, ali će većina prećutati i nemo posmatrati jer im nije do objašnjavanja i ubeđivanja sa najpametnijima.
Nije do interneta i vremena, do nas je. Ako vam se ne sviđa neko, zaobiđite ga. Ako se ne slažete sa nečim, iznesite svoje mišljenje kulturno ili preskočite. Prilično je jednostavno, zar ne?
I pre no što me neko pita zašto ja nisam preskočila moderne i tradicionalne sveznalice, da odgovorim: kao majci, ne nervira me i ne smeta mi zaista; kao ženi, blogerki i preduzetnici koja podstiče žene da pokrenu svoje biznise, užasno mi smeta jer ruši samopouzdanje i ume da zaboli. Žena ženi nije vuk, pisala sam tekst o citatima uspešnih žena o ženama, pročitajte nekoliko.
DECA NISU MUŠKATLE KOJE SE GAJE PO RECEPTU OD KOMŠINICE ILI SA INTERNETA. DECA SU ŽIVA BIĆA, JEDISTVENA I SEBI SVOJSTVENA, I KAO TAKVA NAJLEPŠI SU UKRAS SVETA.
Pustite mame da budu mame. Ako su mogle da nose bebu devet meseci, da je rode, moći će i da brinu o njoj dok ne odraste, pa i nadalje… Žena ne rađa samo dete. Žena rađa i sebe kao majku. Svaka jedanput postaje majka prvi put. Ili su vas majke rodile kao majke?
Ja ovako, a vi kako hoćete…
P.S. Mama, najbolja si!
Napomena: ilustracije Pixabay
