“Tuga je pernato stvorenje” – Maks Porter

0

     Prvi roman Maksa Portera Tuga je pernato stvorenje objavljen je 2015. godine. U Srbiji je dostupan u izdanju izdavačke kuće Dereta od 2018. Knjiga nije obimna (ima 130 strana), a na kraju se nalazi odličan pogovor Marije Bergam Pelikani.

     Ipak, ne dozvolite da vas broj strana prevari! Ni činjenica da se radi o prozi u stihu, ni stranice koje ponekad sadrže jedan kratak monolog. Praznine između redova i stranica svedoče da se radi o tekstu koji je sažiman kako bi se odbacilo suvišno. Redovima nabijenim emocijama, slikama, rečima gradacijski poređanim, Porter vas tera da zastanete, razmislite i pojedine delove čitate iznova.

     Roman je pisan u stihovima, a na rimu nailazimo uglavnom kada govori Vrana. U pitanju su rečenice isprekidane uzvicima, kreštanjem, psovkama. Vremenom se uobličavaju, postaju jasnije, profinjenije, poput osećanje tuge naših junaka, nastalog nakon gubitka žene/majke.

Rezultat slika za grief is a thing with feathers
Kilijan Merfi – Tuga je pernato stvorenje (predstava)

   Poglavlja su podeljena na junake – Vranu, Tatu i Dečake. Iako je od početka romana jasno da postoje dvojica braće, stariji i mlađi, nikada u delu nećemo naići na poglavlje nazvano po jednom od njih. Dečaci se nekada javljaju kao jedno biće i tada govore jednim glasom. Nekad se javljaju dva glasa, te nam se pruža pogled na određenu situaciju iz dva ugla. Da li se Porter na ovo odlučio zbog ukazivanja na povezanost i podjednaku bol braće, ne znamo. Ali su oni kao likovi/lik slabo, nedovoljno razvijeni, posebno na jezičkom planu koji je najvažniji u delu. Ipak, roman je odličan materijal za scensku adaptaciju, te je predstava sa glumcem Kilijanom Merfijem u glavnoj ulozi doživela veliki uspeh.

   Takođe, ovaj roman u stihu sa elementima dramskog teksta sadrži i elemente eksperimentalnog romana kao i metapoetičnog. Čitajući, naići ćete na delove u kojima se zadaju zadaci na određenu temu, radnja romana se postavlja na scenu, pruža vam se mogućnost da izaberete nastavak priče i tome slično.

     Za razumevanje romana važna je saradnja Vrane i Tate na njegovom delu Vrana Teda Hjuza na kauču: neobuzdana analiza. Tata čini isto što i Porter naslovom kojim parafrazira stih Emili Dikinson. Na ovaj način delo se smešta u određeni književno-istorijski kontekst, povezuje se sa nasleđem engleske književnosti (poezijom Teda Hjuza, Emili Dikinson), a u isto nasleđe se unose novine specifične za novo delo. Obojica promišljaju svoje delo kao književno, pshiološko i ispovedno štivo. I jednom i drugom je neophodna vrana kao vodič. Porteru kroz delo o porodici koja je izgubila jednog člana i opis osećanja tuge koje ne nestaje, Tati za razumevanje sopstvenih osećanja i nastavljanje sa životom.

IMG_20180910_214055211
Photo by Sanja Grujić

  Vrana je izvedena na scenu kako bi pomogla junacima da prevaziđu najgori period u životu. Ovo je moguće jer je Vrana skup suprotnosti. Simbol je smrti i lošeg predskazanja, života, monogamije, ljubavi i sunca, a povezivala se i sa majčinskom ljubavlju. Ptica noći koja razume život, hrani se lešom onoga čije gnezdo čuva i veruje u ljubav. Vrana je arhetip, imperativ, inspiracija, a u ovom delu je svesna svega toga.

     Savremena dadilja, prijatelj, tarapeut i pisac, Vrana je simbol onoga što čovek u sebi nosi, što mora da pokrene u trenucima borbe i održi ravnotežu između pticosti (životinjskog) i ljudskog. Vrana je stub ovog dela, spona između likova i scena iz njihovih života i jedina koja je mogla da ih izvuče iz haosa osećanja nakon smrti voljene osobe.

     Ako volite dobru knjigu, kvalitetnu, zanimljivu, dobro napisanu, neobičnu – ovo je knjiga za vas. Imajte na umu da se ne čita lako, da ćete par puta u čudu zatvoriti knjigu i pitati se šta se to upravo desilo, ali ovo je iskrena preporuka za svakoga ko voli ozbiljnu literarturu.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.