“Priča za biće vremena” – Rut Ozeki

0
buker,013, rue ozeti
Rut Ozeki

     Priča za biće vremena Rut Ozeki prvi put je objavljena 2013. godine, kada je i ušla u najuži izbor za nagradu “Buker”. Međutim, nagrada je dodeljena Elenor Katon za roman Videla. U Srbiji je objavljena 2015. godine u izdanju izdavačke kuće Booka. Dostupna vam je u njihovoj knjižari, kao i u ostalim većim knjižarama, te vam preporučujem da je pročitate i nagradite sami sebe.

     Roman je podeljen na poglavlja koja nose nazive junakinja – Nao i Rut. Shodno tome, mi pratimo dva narativna toka. Prvo se upoznajemo sa Nao, jer Rut Ozeki otvara roman njenim pisanjem knjige. Šesnaestogodišnja tinejdžerka u Tokiju želi da napiše knjigu o njenoj prababi Điko. Ali o njoj ne piše onoliko koliko bi želela. Nao je fokusirana na porodicu koja je postala disfunkcionalna i život u Tokiju koji postaje nesnosan, zbog čega je odlučila da se ubije.

     Poglavlja naslovljena njenim imenom veoma podsećaju na dugačke imejlove, prepiske. Piše ih jezikom tinejdžerke i na početku se predstavlja potencijalnom čitaocu. Nao se svesno stavlja u poziciju pisca, a za tako mladu osobu, interesantno je da postoji svest o recipijentu koji će primiti njeno pismo / čitati njeno delo.

      Otkud potreba za pisanjem?

     Kao pametna tinejdžerka, suočena sa svetom koji ruše ratovi, vremenske nepogode, sami ljudi, ona poseže za pisanjem kako bi zabeležila mudrosti njene prababe i težak, herojski život njenog ujaka. Takođe, pisanje knjige o prababi Điko neophodno je Nao da bi iskoračila iz toksične sredine grada u kojem je žrtva nasilja u školi, u kojem strahuje od sledećeg postupka oca koji pokušava da se ubije, u kojem se njena porodica svakog dana bori za život. Nesvesno, ona se kroz pisanje razvija. Mi je pratimo, a sa nama i druga junakinja ovog romana – spisateljica Rut.

IMG_20180918_172248078
Photo by Sanja Grujic

      Junakinja Rut, imenjakinja pisca romana, na plaži pronalazi kutiju koju je izbacilo more. U njoj je knjiga na čijim koricama na francuskom piše U traganju za izgubljenim vremenom. U pitanju je delo Marsela Prusta koje govori o umetniku i razvoju umetnika. Između korica se nalazi rukopis Nao, osobe koja želi da piše i čiji razvoj pratimo. Ovo je trenutak kada shvatite koliko brižljivo je neko radio na svom delu. Koliko slojeva postoji, a sve je vešto dovedeno u vezu.

     Čitanjem pronađenog rukopisa, Rut dopušta Nao i nenoj priči da utiču na nju, da je pokrenu. Pred nama se odvija preplitanje dva “sada”, kao i međusobno uticanje i preplitanje dva narativna toka. I još važnije, mi ćemo prisustvovati preklapanju njihovih postojanja (svetova junakinja), trenutku kada čitalac uđe u priču (Rut u priču Nao), kada na nju utiče, izmeni je, omogući joj da se nastavi. Ovo je ujedno i trenutak kada Rut uspeva da prevaziđe stvaralačku blokadu i ponovo se ostvari kao pisac.

     Da zaključimo, Priča za biće vremena je roman koji nam objašnjava položaj pisca i čitaoca, kao i njihov odnos. Ali pre svega, ovo je roman koji nam otkriva da je pisanje egzistencijalna potreba.

     Na nešto sam zaboravila. Na vas, dragi čitaoci, jer vi nužno postajete treći junak. Čitajući roman vi proživljavate istovremeno dva čitalačka iskustva – vaše i Rutino. Niste ni trepnuli, a postali ste deo priče.

     A kako je ovo moguće? Tako što ste shvatili da ste i sami biće vremena.

     Biti biće vremena ne znači da samo osećate prolaznost vremena. To znači postojati u vremenu.  Sada – Nao – Now (na engleskom “sada”). To znači biti svestan veza u univerzumu. “Da biste to shvatili, zamislite da su sva bića koja postoje na svetu međusobno povezana poput trenutaka u vremenu, pri čemu istovremeno postoje i kao pojedinačni trenuci. Jer svi ti trenuci čine biće vremena, vaše biće vremena.” Dogen, “Uđi” (“Priča za biće vremena”, Booka, 2015, Beograd str. 298.)

     Roman je veoma obiman, ali se veoma brzo čita. Rut Ozeki je odličan pripovedač i mnogo toga ćete saznati o životu u Japanu, o Silikonskoj dolini, o problemima vršnjačkog nasilja, Drugom svetskom ratu, filozofiji budizma… Plašim se da čak ne mogu ni da nabrojim brojne teme koje obrađuje ovo delo. Ali ono je tako pitko napisano da vi samo čitate, upijate i želite da nikada sa čitanjem ne prestanete. A kada je u pitanju dobra knjiga, dijalog sa njom nikada ne prestaje. Ona ostaje deo vašeg bića.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.