Odakle su nam poznati vampiri i vile?

0

Odakle su nam poznati vampiri i vile?

Mitologija je nastajala kao posledica ljudske potrebe da objasni uzroke različitih  neobjašnjivih pojava poput munje, groma, suše, zemljotresa, oluje, kiše, bolesti… Naravno da smo čuli  za grčku, rimsku, nordijsku i egipatsku mitologiju… Ali, da li smo istraživali našu?

Slovenskom, tj. mitologijom naših predaka, najviše se bavio Veselin Čajkanović.

Prema mišljenju Veselina Čajkanovića, vrhovno božanstvo naših predaka bio je Dabog, zatim Baba ili Dajbaba i Perun. Pored njih javlja se i Vesna (boginja proleća), Danica (svetla boginja sutona i zaštitnica ljudskog sna), Zora (dobra vila, boginja jutarnjeg svanuća, mira i sloge, jutarnja zvezda, zaštitnica jutarnjeg rada)…

Dabog je bio božanstvo Sunca, ognja i kiše. Najčešće ga opisuju  kao hromog starca sa jednim okom, odevenog u kožu, obično medveđu, koga prati vuk. Njegove funkcije su bile da uči svoj narod raznim veštinama i zanatima, kao i da putuje zemljom i obilazi i pomaže svoj narod.  Dolaskom hrišćanstva Dabog je bio satanizovan i u folkloru se često naziva hromi Daba. Postao je najmoćniji demon i najveći suparnik hrišćanskog Boga.

Dabog
Dabog
Simbol Daboga

Baba ili Dajbaba je Dabogova žena, boginja plodnosti.

Perun (Gromovnik) je bog groma i munje na nebu i vatre na zemlji. Jedan je od najmoćnijih bogova Slovena. On predstavlja rušitelja, budući da je bog vremenskih i prirodnih nepogoda. Što je Zevs u grčkoj, Odin u nordijskoj, to je Perun u staroslovenskoj mitologiji.

Perun
Perun

Staroslovenska religija je dobrim delom bila animististička.

Smatralo se da demoni prirode imaju uticaja na prirodne pojave i da vladaju delovima prirode. Tu ubrajamo šumske i vodene duhove, vile, germane, lesnike, ale i zmajeve.

Lesnik  je gospodar šuma i zveri. Pastir čije stado čine jeleni, košute, zečevi, koje čuvaju vukovi ili risovi.

Šumska majka je žena izražene lepote, sa dugom crnom kosom, noktima, nekad naga, nekad odevena ili je prikazana kao starica sa izraženim zubima. Smatralo se da nije nanosila zlo, već da je bila zaštitnica majki i novorođenčadi.

German je lutka od gline ili slame koja se bacala u reku ili sahranjivala sa ciljem da se zaustavi kiša.

German

Zmaj je važna figura u staroslovenskoj mitologiji. Bio je dužan da obezbedi kišu kad treba. Opisuje se kao polučovek-poluživotinja, vatrena ptica dugog repa koja pri letu izbacuje varnice. Među ljudima može uzeti ljudski oblik. Jako je pohotan i ima ljubavne veze sa lepim ženama.

Zmaj

Popularni domaći  pisac epske fantastike Aleksandar Tešić nam dokazuje koliko su zmajevi bitni za naš folklor. On je autor izuzetno popularne trilogije “Kosingas” i trilogije o Milošu Obiliću – prva knjiga “Zmaj i ždral”, dok je drugi deo Koplje svetog Georgija. Knjiga nas vodi u putovanje kroz srednjovekovnu Srbiju, bavi se i intrigama iz života glavnih junaka, prepušta nas maštanju, a ono što je najzanimljivije je da je većina napisanog potkrepljena činjenicama iz literature.

U nastavku trilogije će jedan od glavnih uloga biti despot Stefan Lazarević.

Demoni sudbine su suđenice, koje određuju svakom biću pri rođenju.

Demoni bolesti donose bolesti i epidemije i to su: babice, milosnice i čume.

Svaka kuća je imala svoju zmiju čuvarkuću koja je živela ispod kućnog praga i ona uzima za dužnost zaštitu i napredak potomstva.

A što se omiljenih mitskih bića tiče, naša mitologija je, za one koji to ne znaju, otkrila svetu – vampire. Prvo pominjanje ovih bića zabeleženo je u stranim novinama koje su opisivale misteriozne događaje sa ovih prostora, a prvi vampiri poznati svetu jesu Petar Blagojević i Arnaut Pavle, još 1725. i 1727. godine. I sama reč vampir je srpska, i kao takva je ušla u sve rečnike sveta.

Knjiga ”Tajna stare vodenice”, Miloša Petkovića, je prvo domaće delo koje na moderan način tretira priču o tri najpoznatija srpska vampira. Autor će nam u knjizi objasniti svoje izvore, ideje  i još jednom će se pokazati  kako legenda o vampirima potiče iz naše kulturne baštine i danas je deo svetske.

Vampir

Vampir

Ali, moram da priznam da više volim manje strašna – iako ne i manje opasna – mitska bića poput vila. Teško je ne voleti te prelepe, večno mlade žene dugih raspuštenih kosa, koje se mogu kriti u svakoj šumi ili oblaku. Šetkaju se po oblacima, osluškuju ljude kroz noćnu tišinu, lutaju nepoznatim i zabačenim stazama, igraju kolo na pustim proplancima.

Vila Ravijojla je svakako najpoznatija vila naše mitologije.

Vila Ravijolja, Vastagh György

Demonskih osobina, ali veoma bliska ljudima. Vilinski moćne, ćerke su žene i zmaja, čudne, neobične, a od njihove lepote zastaje dah.
One su splet zmajeve ogromne snage i ženske nežnosti, suptilnosti, zavodljivosti i lepote.

U knjizi Nemanjići – U ime oca, Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića, navedeno je kako je Stefan Nemanja bio zaljubljen u Ravijojlu.

Ilustracija iz knjige Nemanjići

Duge noci i crne zastave” je još jedna knjiga koja se bavi našom epskom fantastikom, i pominju se šumske i vodene vile.


Ovaj članak je prvobitno objavljen na liliputanke.com

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Novogodisnja-sarena-salata-

Želiš sveže novosti iz blogosfere?

Želiš sveže novosti iz blogosfere?

Uspešno ste se prijavili!