Njeno ime je Pilat

0

“Ona ti je, milo moje, poslednja među poslednjima.” (Toni Morison, Solomonova pesma,  Laguna, Beograd, 2013, str. 22.)

IMG_20180630_130042
Photo by Sanja Grujić

     Svet Solomonove pesme je muški svet. U njemu život i položaj muškarca određuju život i položaj žene. Tuđi životi, bilo muški ili ženski, beli ili crni, žele se, podređuju, oduzimaju. Da bi ga napisala, Toni Morison se izmestila “iz ženske u mušku žižu posmatranja” (Solomonova pesma, str. 10.). Da bi ga uobličila, svet romana je svela na jednu pesmu. A da bi nas upoznala sa tom pesmom, izgradila je lik žene od koje muškarci zaziru. Njeno ime je Pilat.

     Žena Pilat je savršena zamisao u kojoj se spajaju biblijsko i pagansko. Za izgradnju njenog lika Morison se služi istim postupkom koji koristi za izgradnju priče – građu iz Biblije koristi kako bi potvrdila pagansku prirodu sveta romana. Pontije Pilat, hristoubica, ne samo da se ponovo rađa u novom obliku – ženskom, već to rođenje, paradoksalno, biva krunisano pobedom nad smrću. Međutim, žena Pilat neće biti predstavnik vere koju je Pontije Pilat odbacio. Ona postaje nosilac sopstvene religije i arbitar sveta Solomonove pesme.

     Pilatinu religiju pre svega određuje odnos prema smrti, koji istovremeno objašnjava njen odnos prema životu. Kao osoba rođena bez pupka sa sposobnošću da razgovara sa mrtvima, Pilat nije imala strah od smrti i smatrala je da svako može da živi koliko želi. Mogućnost odluke da život prekinemo kada želimo, samo je privid slobode. Da bismo zaista bili slobodni potrebno je da izgradimo život koji nas čini srećnim u svetu koji nas ograničava, a Pilat je u tome uspela. Ona je volela život i bila je srećna, iako su je ljudi odbacivali kao nakazu koja nema pupak. Oslobođena straha od smrti i društvenih stega, pronašla je ono što su pojedini muškarci sticali samoubistvom.

     Naslov romana nužno dovodimo u vezu sa Solomonovom Pesmom nad pesmama. Međutim, pesma sa kojom se upoznajemo niti je u vidu dijaloga, niti je ispunjena ljubavlju, ni verom u Boga. Solomonova pesma je monolog ostavljenih žena koje znaju da njom ne mogu vratiti svoje muškarce. Ona je lirski izraz legende o crncu, Solomonu, koji se oslobodio ropstva odletevši u domovinu, zbog čega je njegova žena, Rajna, sišla s uma, ostavši sama sa decom u svetu belog čoveka. U njoj se peva o “letu” kao izrazu slobode, prkosa i hrabrosti (kako na samoubistvo gleda muški svet) i o muško-ženskom odnosu koji je u osnovi ovog romana.

     Solomon i Rajna bili su Pilatini deda i baba, ali ona to saznaje pred kraj svog života. Kako nije znala kome je zapravo posvećena pesma, ona ju je pevala sa jednom izmenom. Umesto “Solomon”, pevala je “Slađani” (“O, Slađani ode odlete/ Slađani ode nestade/ Slađani nebom prepreči/ Slađani kući otide…”, Solomonova pesma, str. 20). Na taj način Pilat je pesmi dala opšti karakter i postala je glas junakinja sa kojima se susrećemo u romanu, jer je život svake od njih obeležen nedostatkom muške figure i ljubavi koju ona treba da pruži.

     Do sada navedeno vodi nas do druge karakteristike Pilatine religije – ljubavi. Ona je pružala utehu i pomoć napuštenim ženama. I sama odbačena kao žena, bila je slaba pred njihovom patnjom, posebno pred patnjom najbližih. Bila je spremna na najgore da bi ih zaštitila. Volela je sve ono što čovek može biti i nikada nikoga nije osuđivala. Pilat je umela da sluša i razume, a kada je govorila, činilo se da je uvek samo prave reči izgovarala. Poput monaha koji vreme kada ne rade ispune molitvom, Pilat je sate provodila žvaćući semenke, slamke, gumice. Usta su joj bila zaposlena, ali nikada ogovaranjem i praznim rečima.

    Kao što je skupljala kamenje iz različitih država, Pilat je u sebi skupljala priče, osećanja i osobine ljudi na koje je nailazila. Bila je žena sveta, ali nikada nije zaboravljala ko je, noseći zakačenu za uvo mesinganu kutijicu sa papirićem na kojem je pisalo njeno ime. Jedino je tako mogla potpuno da mu pripada i da ga razume. Zbog tolike ljubavi, Pilat je samo zbog jednog patila na samrti: “Volela bi` da sam poznavala više ljudi. Sve bi` ih više volela. Da sam više poznavala, više bi` volela.” (Solomonova pesma, str. 406.)

     Svet Solomonove pesme je muški svet, ali se sa njim u koštac uhvatila jedina žena koja je živa umela da leti. Jedina koja je bila slobodna, iako je bila odbacivana i povređivana. Jedina koja je najviše volela, a nije bila voljena. Jedina koja je bila spremna sve da pruži, a ništa za uzvrat nije tražila. Jedina koja je sve razumela. Njeno ime je Pilat.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.