Kad ti žena izabere trčeće mesto

0

 

  • Kakva je ovo magla? Je li ovo dim? Gori nešto?

      Probudila sam se i prvo što čujem je njen glas. Valjda sam se ponadala da su se umorili od tolike priče prethodne večeri i da će dugo, dugo spavati.

  • Šta ti je, ženo?! Kakav dim?! Magla je. Ili neko prži kobasice! Ili neko prži kobasice!!
  • Prži kobasice!!! – Sestra uplašene žene histerično se smeje na “foru” zeta. Od nje samo vidim stopala na prozoru i noge koje se tresu od silnog smeha.

     Gori su od dece na ekskurziji. Samo nešto komentarišu i ispituju ljude oko sebe. Veoma su glasni i napadni.

     Priznajem da ni meni nije bilo svejedno kada sam videla maglu. Podsećala je na oblake dima. Svi smo bili pod utiskom skorašnjih dešavanja u Atini. Ali – kobasice!

       Što smo se duže vozili, magla se podizala, i pred nama se ukazala priroda Grčke.

  • Vidi, bre, ove planine! – Više nije uplašena. Sada je oduševljena i posmatra prirodu uvijena u peškir za plažu (svi smo se smrzli u autobusu). – Kako su se Turci probijali kroz ove planine?!

     Nešto je eksplodiralo u mom mozgu. Mahnito sam počela da okrećem glavu kako bih pronašla razumevanje u očima sapatnika. Ali moj dečko je sedeo čvrsto zatvorenih očiju i izgledao kao da se svim silama trudi da ne bude prisutan.

  • Ma, je li? Kako su se Turci probijali kroz ove planine?
  • Kakvi sad Turci? – Pita njen muž, naelektrisane sede kose i veoma čudnih naočara za sunce. One me, nekako, posebno uznemiravaju. Ne znam kako uopšte postoje kao ideja za naočara, tako uske, iz jednog dela.

       Prekida ga vodič. Objašnjava nam kojim redosledom će ostavljati putnike. Prvo izlaze oni za Pargu, potom Sivotu, a onda idemo natrag za Igumenicu kako bismo stigli na trajekt za Krf.

     Na putu do Parge smo saznali koliko su platili aranžman, da postoji prodavnica u kojoj platiš hranu u Sivoti, a oni ti je donesu u smeštaj… Znači ti ideš da platiš, a onda ti oni dovlače kupljeno u apartman. Oni vole da kupuju na pijacama, plaše se komaraca (to nam je zajedničko) i prohladnih noći. Ali sve je prestalo kada smo se približili Pargi.

     Lepota Parge ih je uznemirila. Počeli su da se preispituju. Da li su izabrali pravo mesto za odmor? Muž sa čudnim naočarima je ostao bez daha, ali ne i bez reči. Počeo je da kritikuje ženu. Tako je to kada žena bira gde će da letuju, tako je to…

      Ona kao da ga nije ni slušala. Gledala je u neverovatnu boju mora.

  • A je li ovo neka zelena plaža? – pita užasno raširenih očiju, okrenuta ka paru iza njene sestre i zeta – A je li ovo neka zelena plaža?

       Autobus je stao kako bi putnici za Pargu izašli. Dok smo čekali, videli smo nekoliko ljudi kako džogiraju. Ovo ih je zbunilo.

  • Je li ovo neko trčeće mesto? – Ponovo je tražila odgovoro od putnika koji su sedeli oko nje. – Je li ovo neko trčeće mesto? Zašto trče na odmoru?

     Izgleda da je to trčanje bilo argument protiv Parge. Trebalo je da umanji lepotu onoga što su videli. Ali osetilo se da su nespokojni. Sivota mora da zaseni Pargu.

     Kada je pukao pogled na sterilnu plavo belu Sivotu, oni su se oduševili poput male dece.

  • Ma, jesam li ti rekla?! – Bila je mnogo srećna – Vidi, bre, vidi! Lepša nego Parga, zar ne? Lepša nego Parga!
  • Lepša nego Parga! Lepša nego Parga!
  • Ma kad ti žena izabere, a? Ma kad ti žena izabere, reci? Ahahaha!

     Iskrcali su se srećni zbog čiste i lepe Sivote. Hvala, Bogu! Autobus je krenuo. Vodič nam je govorio da postoji mogućnost da zakasnimo na trajekt, ali da će se potruditi da tako ne bude. Bilo mi je svejedno. Zglobovi na nogama su se već prelivali preko patika koliko su se naduli. Bila sam slomljena. Ali sam se obradovala kada sam videla čoveka kako džogira penjući se prema njihovoj vili. Ha! Izgleda da je i Sivota trčeće mesto.

IMG_20180803_180509
Photo by Sanja Grujić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.